Šta Evropa misli: kako će tehnologija uticati na radna mesta

Zamislite budućnost u kojoj je masovna proizvodnja zamenjena hiperlokalnim štampanjem, u kojoj ljudi koriste naprednu tehnologiju u sopstvenom domu da bi sprečili bolesti, gde se virtuelni sastanci održavaju hologramskim putem dok međusobno udaljeni radnici sarađuju na radnom mestu sutrašnjice. Oba budućnost je bliža nego što mislimo.

Ova vizija budućnosti radnog mesta nije u domenu mašte, već je stvarnost kojoj smo sve bliži, što je utvrđeno nedavnim istraživanjem kompanije Epson o stavovima evropskih poslovnih lidera i zaposlenih o radnom mestu sutrašnjice. Više od polovine (57%) evropske radne snage u delatnostima kao što su zdravstvena nega, obrazovanje, maloprodaja i proizvodnja, veruje da će tehnologija ugroziti delatnosti i organizacione modele. Među njima, 6% njih misli da će njihova radna mesta prestati da postoje tokom narednih 10 godina. Dakle, da li je ova budućnost sumorna?

Pozitivan stav o promenama

Uprkos korenitim promenama koje se očekuju od nove tehnologije, činjenica je da kada je 17 stručnjaka iz raznih delatnosti i futurologa podelilo svoje utiske o tome kako bi tehnologija mogla da oblikuje radno mesto budućnosti, 64% evropskih radnika je izrazilo pozitivan stav o ovom predviđanju.

Međutim, samo optimizam nije dovoljan. Pozitivna transformacija delatnosti zahtevaće da se organizacije posvete sprovođenju promena. Kako stvari stoje, samo 14% zaposlenih smatra da je njihova organizacija „odlična“ u praćenju novih tehnoloških napredaka, a samo 28% ispitanika smatra da su njihove organizacije naročito uspešne u primeni novih tehnologija.

Kada se suoče sa ovim izazovom, organizacije bi trebalo da imaju u vidu ono što radnike najviše zabrinjava. Ukupno 75% ispitanika veruje da će tehnologija dovesti do smanjenja broja zaposlenih. Ova cifra u velikoj meri varira od jedne zemlje do druge. Španski radnici su bili najzabrinutiji – čak 8 od 10 radnika predviđa smanjenje radne snage. Nemački radnici su najmanje pesimistični; 67% njih je zabrinuto ovakvim uticajem. Međutim, kada imamo u vidu da je stopa nezaposlenosti u Španiji druga po redu u EU, ¹, a da Nemačka ima drugu najmanju stopu nezaposlenosti, pretpostavljamo da situacija na tržištu rada može delimično da utiče na opšti optimizam.

Optimizam po delatnostima

Odstupanja među različitim delatnostima ukazuju na podjednako interesantan trend. Proizvodna industrija je iznenađujuće optimistična: 75% radnika očekuje pomak prema lokalizovanijem proizvodnom modelu, a 55% ispitanika očekuje iste ili povećane stope zaposlenosti. S obzirom na očekivani uticaj 3D štampanja na proizvodni sektor, ovo je interesantan uvid u pozitivne stavove radne snage.

Međutim, radnici u obrazovnom sektoru su znatno manje optimistični. Pored toga što su izrazili određenu zabrinutost zbog uticaja sve veće primene tehnologije u obrazovanju na zadržavanje znanja, takođe su iskazali strepnju povodom faktora koji bi mogli da ograniče njeno usvajanje. Prosvetni radnici smatraju da su najveće pretnje po obrazovanje budućih generacija finansijska sredstva, obuka nastavnika i zastarela tehnologija. Zapravo, 61% prosvetnih radnika smatra da nastavnici nisu osposobljeni da obuče učenike i studente o veštinama koje su im potrebne za korišćenje tehnologije u predstojećoj deceniji. Istražićemo ovu ideju kasnije tokom serijala.

Šta možemo da zaključimo iz stavova evropskih radnika? Sa koje god strane da pogledamo, ne možemo da zanemarimo promene – one su pred nama i čini se da su propraćene stvarnim optimizmom povodom predstojeće transformacije. Pravo pitanje je da li organizacije mogu da iskoriste pozitivne prednosti i, na kraju krajeva, ko će preuzeti odgovornost za ostvarivanje toga?

Želite li da saznate više?

Kompletni izveštaj sadrži sve uvide, a možete ga preuzeti ovde

1 http://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php/Unemployment_statistics