Japan je i dalje u igri: zašto hardver i dalje ima primat

Tokom proteklog veka, Japan je usavršio umetnost stvaranja velikog broja „svetskih pionirskih“ tehnoloških inovacija koje unele revoluciju u način na koji se igramo i radimo. Od džepnog kalkulatora tokom 1970-ih godina, ličnog muzičkog plejera vokmena koji je 1979. promenio način na koji slušamo muziku u pokretu, pa sve do nedavnih androida (humanoidnih robota) koji govore, izgledaju i ponašaju se kao ljudi. Svi ovi revolucionarni proizvodi su savršeno odgovarali potrebama u datom trenutku, generisali novu vrednost i imali mogućnost da predvide ono što je ljudima bilo potrebno, možda čak i pre nego što su oni sami to shvatili. 

Pokretačka sila tokom decenija

Tokom 1990-ih i 2000-ih godina, zemlja je prošla kroz više finansijskih problema, kao što je pad neodržive ekonomije i sve intenzivnije takmičenje sa zapadnim zemljama i Kinom. Dok su neke kompanije ostale u zaostatku, druge su dokazale da je sposobnost Japana za inovacije i tehnološku industriju ponovo oživela i da je sada jača nego ikada. Iako je možda izgubio primat vodećeg proizvođača televizora i bele tehnike, Japan je povratio status globalnog predvodnika za proizvodnju elektronskog hardvera koji se koristi na određenim potrošačkim i poslovnim tržištima kroz razvijanje i otkrivanje proizvoda u kategorijama proizvoda koje se brzo razvijaju – od štampača do robotike. Uspešne kompanije se grade na temeljima položenim tokom više decenija, kroz usavršavanje i razvijanje tehnologije koja zadovoljava današnje promenljive potrebe. Na primer, minijaturni robotički hardver za manju lokalizovanu proizvodnju jer se industrija premešta na Zapad, senzori velike preciznosti koji omogućavaju praćenje promena u telu, kao i tehnologija za vizuelnu komunikaciju osmišljena da zadovolji najstrože zahteve radnog prostora. 

Rastuća popularnost softvera

Uprkos dugoj i bogatoj istoriji inovacija, sa pojavom brendova Google, Facebook, Twitter, YouTube, Apple, Uber i AirBnB, izgleda da se fokus premestio na Zapad koji je sada više usredsređen na „uzbudljiviji“ softver nego na hardver. Međutim, iako se danas sve okreće oko softvera sa neprekidnim javljanjem novih rešenja za ispunjavanje svih zahteva, hardver ostaje suštinska pokretačka sila u pozadini današnje društvene evolucije. Nesumnjivo će ostati sredstvo koje povezuje ljude i softver. 

Snaga japanskog hardvera

Dakle, šta je izvor japanske snage u hardveru? Često koristim primer majstora sušija koji je motivisan samim osmehom zadovoljstva na licu klijenta isto koliko i iznosom u kasi na kraju večeri. Ideja majstora koji iskazuje svoje veštine pred zahvalnim klijentima je ključna komponenta jedinstvenog proizvodnog stila poznatog pod imenom monozukuri,što označava spoj umetnosti i nauke u proizvodnom procesu i predstavlja preduslov za održivu proizvodnju. Ključna ideja je da pogled na klijenta inspiriše majstora da radi na ostvarivanju cilja i prevazilaženju svih prepreka koje mogu da mu se nađu na putu. Kada se temeljno analizira, koncept monozukurise grubo prevodi kao „majstorstvo“, koje se usavršava tokom vremena željom za stvaranje vrhunskih proizvoda sa ograničenim otpadom i lakomislenošću, primenom veštine preciznog inženjerstva koja je sada urezana u psihu japanskog korporativnog upravljanja i proizvodnje. Svi proizvodi se kreiraju u okviru beskrajnog ciklusa stalnih poboljšanja i uvek su usmereni na krajnjeg korisnika. 

Istraživanje i razvoj

Sa geografskog stanovišta, Japan nije bogat prirodnim resursima i mora efikasno da koristi dostupne resurse i uvozi sirove materijale da bi proizveo hardver visokog kvaliteta za izvoz. Ova zemlja ima veliku gustinu naseljenosti koja je ključni faktor za razvoj kompaktne i efikasne infrastrukture, uključujući tehnologiju, a kompanije imaju snažnu tradiciju koja omogućava usmeravanje ulaganja na istraživanje i razvoj sa značajnim rezultatima.

Japan mnogo ulaže u istraživanje i razvoj. Prema najnovijim ciframa, Japan je treći najveći potrošač u oblasti istraživanja i razvoja sa 3,49% potrošenog BDP-a godišnje, a 10 od 1000 zaposlenih aktivnih stanovnika radi u istraživanju. U poslovnom sektoru, to se izjednačava sa 132.644 miliona USD od ukupne potrošnje na istraživanje i razvoj (PKM) u iznosu od 170.589 miliona USD. Zbog toga možda i nije začuđujuće što je Japan dobio najveći broj Nobelovih nagrada za nauku u Aziji.

Tamo gde je Zapad negovao izdržljivo softversko tržište zasnovano na gotovim rešenjima i investitorima za inovativne start-up kompanije, japanski uspešni proizvođači nastavljaju da usavršavaju i izgrađuju ono što rade najbolje: hardver razvijen na osnovu urezanog principa kvalitetnog preciznog inženjerstva.

Naša zajednička budućnost će biti izgrađena na spoju ova dva sveta, a društvena evolucija će biti pospešena i olakšana dejstvom oba aspekta.

Podsticanje inovacija

Činjenica je da bez dostupnosti i stalnog usavršavanja hardvera visoke preciznosti kao sredstva povezivanja za ovaj softver, ništa od promena ne može da se ostvari. Podjednako važno za napredak je očuvanje i ulaganje u specijalističke veštine inženjerstva. To je ono što Japan i dalje radi najbolje.

Sa ciljem da postane kompanija koja je zaista nezamenljiva za korisnike i društvo, Epson u potpunosti prisvaja ovaj stav i kreira hardver visoke preciznosti uz integrisanje principa monozukurii sho - sho - sei(efikasna, kompaktna i precizna) tehnologije u sve proizvode. Ne poričem da je u određenom trenutku kompanija promenila usmerenje i više se usredsredila na nadmetanje sa konkurentima, umesto na korisnike. Koja je bila svrha nadjačavanja rivala nuđenjem boljih funkcija i karakteristika koje korisnicima nisu bile potrebne? Međutim, tokom proteklih nekoliko godina smo se vratili nekadašnjim osnovnim principima majstorstva, ponovo usmerili kompaniju ka korisnicima i višem cilju da svet učinimo boljim mestom. Dok većina konkurentskih proizvođača koristi proizvodnju drugih kompanija, mi smo se usredsredili na vertikalno integrisani poslovni model, što znači da sami proizvodimo svoje proizvode u svojim fabrikama, što nam omogućava da kreiramo ciklus koji nam pomaže da zadovoljimo zahteve korisnika po pitanju dizajna i proizvodnje ovih proizvoda. Tokom 75 godina, Epson je bio vodeća sila u inovacijama i sad je usredsređen na inovacije u oblastima inkdžet štampača, vizuelne komunikacije, nosive tehnologije i robotike. Kompanija se time bavi već duže vreme: Epson je prvi na svetu kreirao sledeće proizvode: kvarcni sat, ručno nosivi računar (Epson HX-20), kompaktni, lagani digitalni štampač i inkdžet štampač u boji, čiji naslednici danas predstavljaju tačke prekretnice kompanije Epson. U srži svega je korisnik i njegovo iskustvo korišćenja hardvera. Epson ulaže 1,4 miliona USD dnevno (1,2 miliona EUR) ili tačnije 5,2% godišnjeg prihoda u istraživanje i razvoj da bi postigao najviše standarde hardvera. 

Hardver ostaje konstanta

Ako uzmemo pametne naočare kao primer, revolucionarne aplikacije koje se razvijaju u proširenoj realnosti efikasne su koliko i pametne naočare napravljene da ih podrže. Ponuda Moverio kompanije Epson je osmišljena za aplikacije sa više korisnika. Taj hardver obuhvata jedinstveni ekran proširene realnosti sa OLED visokom pikselizacijom na osnovu silikona i sa dvogledom koji je osmišljen da radi i u okruženju sa izuzetno visokim pritiskom. Izradom proizvoda na osnovu originalne tehnologije u vlasništvu kompanije Epson, naspram korišćenja proizvoda koje su dizajnirale i napravile druge kompanije, kompanija ne samo da može da garantuje kvalitet izrade, već pravi proizvode u celosti i time osigurava da zahtevi korisnika budu pokretač razvoja proizvoda na svakom koraku. Zajedničkim radom sa programerima softvera kako bi se kreirale određene aplikacije za Moverio pametne naočare, krajnji korisnik ostaje najznačajnija karika između hardvera i softvera. 

Isto mišljenje vlada od Silikonske doline do laboratorija za istraživanje i razvoj u Japanu: hardver ostaje konstanta. Kada razmišljamo o budućnosti, ekološki prihvatljiv hardver će imati presudnu ulogu u osmišljavanju održivije budućnosti sa efikasnim, kompaktnim i preciznim hardverom koji omogućava preduzećima i društvu da smanje uticaj na životnu sredinu.

Možda nije začuđujuće da uprkos velikom napretku softvera, ove promene neće biti moguće bez hardvera kao sredstva povezivanja između ljudi i softvera. Efikasan i sofisticiran hardver visoke preciznosti ostaje prekretnica u društvenoj evoluciji tako što donosi i pospešuje digitalnu revoluciju budućnosti za predstojeće decenije. Time što ostaje dosledan japanskoj izradi usmerenoj na korisnike, Epson je posvećen tome da i dalje bude predvodnik usmeravajući se na isporuku ključnih inovacija i hardvera najboljeg u klasi. 

Pločica društvenih medija za prevod

Prateći vizuelni elementi uz članak:

Kartica sa citatima/pločica za društvene medije – predloženi citati:

• „Tehnološki napredak koji vidimo danas ne bi bio moguć bez napredaka u izradi hardvera. On je glavno sredstvo povezivanja između ljudi i softvera.
• „Hardver je sredstvo povezivanja između ljudi i softvera – bez njega ne bi bio moguć nijedan veliki tehnološki napredak.“