Pametne učionice podstiču pristalice celoživotnog učenja da nastave da uče

Da li ste primetili koliko se razlikuje govor različitih generacija?

Ne želim da mudrujem o tinejdžerima koji koriste jednosložne reči ili ne vladaju gramatikom. Govorim o fenomenu fraze „izguglaj to“. Da li vam je poznata?

Dok moja supruga i ja možemo beskrajno dugo da raspravljamo o datumu objavljivanja nekog albuma ili o radnji romana koji dugo nismo čitali, naše tinejdžere frustrira kada nam se objašnjenja i prisećanja razlikuju. Kažu nam u isti glas: „Izguglajte to već jednom“ i odmahuju glavama u neverici zbog neznanja svojih sredovečnih roditelja.

Nešto se promenilo. Dok je moja generacija učila da vrednuje kanon znanja, milenijalci se ponose time što mogu jednostavno da pronađu informacije koje su im potrebne za bilo koji zadatak ili diskusiju.

Od „posla za ceo život“ do „celoživotnog učenja“

I to je dobra stvar!

Svet se ubrzano menja. Naše ekonomske modele i tržište rada očekuju veliki izazovi i korenite promene. Nove tehnologije, u koje spadaju veštačka inteligencija, proširena stvarnost, 3D štampači, roboti i koboti, nadomak su toga da se sve više integrišu u preduzeća i domove.

Zastarela je mantra posla za ceo život koju zastupa generacija naših baka i deka. Sada je gotovo izvesno da će deca rođena u Evropi danas morati da menjaju poslove, pa čak i delatnosti u kojima rade više puta tokom karijere. Kako bi uspešno pristupale novim radnim mestima, buduće generacije moraće da usvajaju znanja metaučenjem.

Najjednostavnije rečeno, metaučenje podrazumeva svest o procesu učenja i preuzimanje kontrole nad njim. Sinonimi za metaučenje su samostalno učenje ili autodidaktika.

Stvaranje radne snage od metaučenika

U najnovijem istraživanju o uticaju tehnologije na ključne sektore u Evropi, saslušali smo stavove 17 vodećih mislilaca o uticaju tehnologije na radno mesto do 2025. Zatim smo 7000 evropskih poslovnih lidera i zaposlenih pitali za mišljenje o iznetim predviđanjima kako bismo ispitali njihov stav o ovim promenama i pripremljenosti za njih.

Ben Hamersli, koji je između ostalog na poziciji slobodnog urednika izdanja časopisa WIRED za Ujedinjeno Kraljevstvo, tvrdi sledeće: „Metaučenje će postati ključna veština za zaposlene i učenike u budućnosti“. Sa ovom hipotezom se složilo 57% evropskih poslovnih lidera koji smatraju da će metaučenje postati novi standard.

Metaučenje će u učionici pospešiti široki opseg kolaborativnih tehnologija, kao što su interaktivni projektori, nosivi uređaji, proširena stvarnost i 3D štampanje.

Od nastavnika će se sve više očekivati da postupaju kao vodiči, umesto kao predavači, i da podrže učenike u ispunjenju individualnih ciljeva obrazovanja. Sedamdeset dva procenta evropskih ispitanika smatra da će učenje postati prilagođenije individualnim potrebama učenika, čak i u okviru celog razreda.

Da li smo spremni za promenu?

Mada postoje određene strepnje povezane sa mogućim izazovima za tradicionalni model obrazovanja koje nose nove tehnologije, ispitanici neke trendove smatraju veoma pozitivnim. Kada imamo u vidu očekivane potrebe ekonomije do 2025, mešovito učenje (korišćenje obrazovnih alatki na mreži i van nje) podržava 68% evropske radne snage, 65% ispitanika podržava kolaborativno učenje, dok 66% njih podržava metaučenje.

Sve u svemu, 55% evropske radne snage smatra da će metaučenje imati povoljan uticaj na celokupan obrazovni sektor.

Dakle, da li će buduće generacije imati manje znanja?

Čini mi se da nisam usamljen u svojoj reakciji na kulturu koja se zasniva na mantri „izguglaj to“. Šezdeset devet procenata ispitanika strahuje da preterano oslanjanje na pristup informacijama preko tehnologije može da dovede do pada nivoa opšteg obrazovanja.

Međutim, počeo sam to da posmatram kao pojavu u sklopu dugoročnog trenda.

Pre izuma štamparske mašine, naši preci su negovali tradiciju učenja putem usmenog predanja, a danas smatramo da je ona nepotrebna ili nepraktična. Možda je popularnost enciklopedija kod prethodnih generacija dovela do porasta broja očajnih komentara „potraži to“ u domovima širom Evrope.

Međutim, ne mislim da mnogo nas veruje da je evropski obrazovni sistem na gubitku zbog uključenja pisanog jezika ili udžbenika. Isto tako, ne mislim da je došlo do pada opšteg obrazovanja.

Nove tehnologije iziskuju nove načine rada, a novi načini rada mogu da vode novim istraživanjima, otkrićima i idejama.

Rado iščekujem budućnost zbog mogućnosti sistema obrazovanja i radnog mesta na kome su primenjene najnovije tehnologije kako bi se podržalo celoživotno učenje, podstaklo nezavisno istraživanje i pospešila kreativnost.

Želite li da saznate više?

Kompletni izveštaj sadrži sve uvide, a možete ga preuzeti ovde: